Ovčiji but ,,Žigo”
Očistiti but od loja i kožice, pa ga drvenim čekićem tući sa svih strana nekoliko minuta. Jedan sat pred ručak, u posudu za đuveč staviti kašiku maslaca ili masti i dobro je zagrejati. Ovčiji but posoliti i na nekoliko mesta špikovati slaninicom, spustiti na vreli maslac i pržiti sa svih strana, tako da dobro zarumeni. Nakon toga posudu skinuti sa šporeta, u meso dodati još kašiku maslaca, čašu vode, pa je staviti u rernu i meso peći još sat vremena. Pečen but mora biti u sredini krvav. Kad je meso gotovo, izvaditi ga iz rerne, staviti na dasku i oštrim nožem seći na tanke komade. Paziti da prelikom sečenja iz mesa ne iscuri sok, jer on pečenju daje izvanredan ukus. Staviti meso na tanjir i preliti ga sokom u kome se krčkalo. Uz ovaj but servirati kuvano zelenje preliveno maslacem.
Male tajne naših velikih baka
Kulinarstvo je jedina umetnost u kojoj se plagijatortsvo ne smatra strašnim zločinom, već nečim što omogućava da ta neprimećena umetnička dela tj. recepti žive i ne budu zaboravljeni kroz vekove, a svaka nova generacija ih malo unapredi i da im novi pečat.
Ne retko čujemo rečenicu: ,,Jao što je ukusno, moraš mi dati recept!” i nijedna domaćica se ne uvredi već to doživi kao najveći kompliment, jer kad je reč o hrani nismo opsednuti autorskim pravima, već nesebično delimo recepte, a broj ljudi koji su uživali u našim delima je odraz njihove prave vrednosti. Ova dragocena praksa omogućava da se recepti prenose sa kolena na koleno i postanu deo našeg društva i naše kulture.
Inspirisani znanjem i umećem naših baka, u serijalu ,,Male tajne naših velikih baka” predstvaljamo vam recepte preuzete iz ,,Velikog narodnog kuvara” objavljenog 1967. godine koji predstavlja adaptaciju knjige ,,Moj kuvar”, koju je pre rata izdala ,,Politika” i uredila Spasenija-Pata Marković, u nadi da će mudrost naših prabaka postati sastavni deo jelovnika savremenih domaćica, kao i deo kolektivnog gastronomskog znanja budućih generacija.
